Уметност двадесетог и двадесет и првог века: Екатарина Велика

Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) је била рок група из Београда и једна од најуспешнијих и најутицајнијих група на простору бивше Југославије. Срж бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар.

Дечак из воде

О Милану Младеновићу

Група „Лимуново дрво“, основана крајем седамдесетих, била је прва озбиљнија група у којој је стварао Милан Младеновић. Група је свирала на гитаријадама, одржали су и три самостална концерта, али су се чланови често мењали. У њеној последњој постави Милану су се придружила два велика пријатеља, Иван Вдовић, познатији под надимком ВД, и Душан Којић Која, касније легендарни фронтмен „Дисциплине кичме“. Група је променила име у Шарло Акробата, по српскохрватској верзији имена чувеног Чарлија Чаплина. Иако су објавили само један албум, „Бистрији или тупљи човек бива кад…“, рок критичари сматрају да је управо тај албум најрепрезентативнији представник „Новог таласа“.

Која је након тога кренуо у неком другом правцу, а Милан и ВД су, заједно са још неколико изврсних музичара, основали групу Катарина II, 1982. године. Назив су дали по девојци Катарини, неузвраћеној љубави Драгомира Михаиловића Гагија, једног од чланова бенда, Милановог школског друга и такоће члана „Лимуновог дрвета“. Након два студијска албума у наредне две године, дошло је до несугласица између чланова. Гаги је избачен из групе, а како је он дао име бенда, одлучено је да се оно промени.

Милан се одлучио за „Екатарина Велика“, име под којим је бенд стекао огромну популарност и култни статус. Пажњу су привукли већ првим албумом, „Екатарина Велика“, а 1986. албум „С ветром уз лице“ их уздиже на врх југословенске рок сцене. Уследили су албуми „Љубав“, „Пар година за нас“, „Дум дум“ и „Неко нас посматра“, сваки носећи своју симболику. Ређали су се хитови попут „Ти си сав мој бол“, „Круг“, „Земља“, „Очи боје меда“, "Синхро"… Милан је касније говорио:

Свака је песма имала свој свет, ми смо се убацивали у те светове и стварали….

По једном од стихова песме „Очи боје меда“, Милана су често називали „дечак из воде“. Био је специфична личност, озбиљна и скромна особа невероватне енергије и детиње искрености. Критичари су стихове његових песама описивали најчешће као горке и визионарске. Десило да су управо они, на неки чудан начин, предвидели све оно лоше и ружно што је уследило на просторима бивше СФРЈ. Иако је кратко живео, успео је да се упише у листу незаборавних југословенских музичара.

Немогуће је ову групу упоредити са било којим другим извођачем или групом на нашим просторима. Састава групе је, поред већине мушких чланова, чинила и прелепа клавијатуристкиња Маргита Маги Стефановић, колегиница из класе Ива Погорелића, која је каријеру у озбиљној музици напустила због рокенрола. У текстовима њихових песама огледају се сва она лепа, али и ружна душевна стања кроз која су пролазили, заједно са својом генерацијом. За групу се везује и урбана прича о првом београдском графиту. Небојша Крстић, из групе „Идоли“, на кући на Славији у којој је живела Маги је исписао: „Маргита је дечак“.

У разговору са новинарем, неколико месеци пред смрт, Милан је изјавио:Ни у ком случају није ми жао што сам све моје године протраћио на тако неозбиљну ствар као што је рокенрол, и мислим да поштеније и искреније нисам могао да потрошим свој живот.

Врати се на: